POSETA PRIRODI
Sitna čuda, ogromni doživljaji!
Privlačnost Morahaloma karakterišu netaknuta priroda, tišina, dobar vazduh, tradicionalni oblici poljoprivrede, tradicija naroda, seljačka kultura, negovanje narodnih zanatskih veština, raznovsrni kulturni programi, vinogradarstvo, vinarije, lov i lekovitost njegovih termalnih banja.
Flora ovog područja je izuzetno bogata, što potvrđuje i močvara Čipak, livada Tanasi kao i jezero Madaras.
„ Tamo gde su šume u cvatu najlepše u maju, u junu pašnjaci i livade, u avgustu močvare a slatine u jesen“ /Cserzy Mihály: A nagyszékháti tájról játszik a délibáb (Fatamorgana igra sa pejzaža Nađsekhat), Szeged (Segedin), 1912.
Prirodni zaliv, jezero Madaras se prostire na približno 75 hektara, 4 kilometra od centra Morahaloma. Trenutno se koristi kao ribnjak, rezervat je prirode. Nekadašnji slatinski lanac koji se prostire na peščari između Dunava i Tise čuva prirodne elemente flore i faune. Različiti vodostaji su pomogli rasprostranjenju vodenih biljaka i gnežđenju vodenih ptica poput vrsta čaplji, modronogih sabljarki i vlastelica. U dubljim delovima jezera su i gnjurci česti posetioci.
Vlastelica (naziv fotografije: Simetrija, fotograf: Honti Viktor)
Svrha močvare Čipak je da očuva jednu od preostalih vrsta dubokih livada koje isušuju, postaju slatinaste između Dunava i Tise. Močvare na južnom delu između Dunava i Tise /slatinaste, močvarne površine/su još na početku stoleća činile povezan lanac. Imale su značajnu ulogu u stočarstvu. Tu je bilo moguće da se pase i u sušnijim periodima godine. Područja koja su preostala nakon uvođenja kanala čuvaju poput izolata nekadašnje grupe i danas već retke zaštićene biljne vrste. Od ovih vrsta se u velikom broju mogu pronaći livadska lincura, močvarni kaćun i sibirska perunika. U značajnoj meri se pojavljuje i močvarna gladiola kao i kokica paučica. Što se faune tiče, glavna prednost ovog područja je da on služi kao važno hranilište ptica gnezdačica obližnjih jezera.
Sibirska perunika na Čipak močvarama
Tanasi močvare u stanju kojem su danas najviše liče na prirodnu floru područja između Dunava i Tise. Karakteriše ih mozaicizam, raznovrsnost. Od zaštićenih biljnih vrsta se ističe veoma zaštićena kokica paučica, od koje tu ima oko 5-10 hiljada jedinki, a prugasti šafran i močvarni kaćun se takođe pojavljuju u znatnoj meri.
"Kiskezű rét", kojeg stanovnici Ašothaloma zovu i „Livadom čuda”, prostire se između Ašothaloma i Morahaloma na teritoriji 1,5 hektara. To je jedno malo ostrvo gde je zaista čudo što je njegova lepota ostala postojana prethodna 24 časa. Krajem februara, početkom marta šafranjikom otvara svoju lepotu, a na nedeljnom nivou menja svoj izgled. Među oštrikama se ređaju lukovice biljaka poput presličice, zatim Gagea Pratensis, ili ptičje mleko. Od marta do aprila su pored klasastog razgona prisutni i Potentilla Arenaria, ili mlečika. Na delu livade gde ima više peska vetar nosi niti kovilje. Od sredine maja d okraja juna orhideje igraju glavnu ulogu. Redom cvetaju: kokica paučica, kaćun (Orchis militaris), obični kaćun, mrežasti vranjak, jajoliki čopotac, dok treće nedelje juna svojom lepotom osvaja gladiola, a njene pratilje su razgranjena vesika i koreniti jastrebnjak. Na vlažnijim predelima u avgustu nailazimo na impozantnu livadsku lincuru zajedno sa jetrenkom. Od najpostojanijih na livadi trebamo spomenuti mirtu, petlova kresta i divlju žalfiju. Škola u Nađsekšošu i Eko-kuća je polazna tačka rute Mora-ture, koja putem pešačkih, konjičkih i biciklističkih tura predstavlja karakteristike i zanimljivosti okolnih naselja.
